Стратегијом развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору Влада Србије је у протеклом периоду спровела низ реформских мера усмерених на унапређење одговорности руководилаца и запослених у јавном сектору, и управљања новцем пореских обвезника и јавном имовином у складу са принципима економичности, ефективности и ефикасности.
Реформске мере ослањају се на три стуба интерне финансијске контроле: 1) финансијско управљање и контролу, којом руководиоци у јавном сектору обезбеђују испуњавање циљева своје организације, уз оптималну расподеле дужности и одговорности међу запосленима; 2) интерну ревизију, чија је превасходна функција да, поред праћења наменског и законског трошења буџетских средстава, помогне институцијама у јавном сектору да боље функционишу, односно остваре своје циљеве и резултате у корист грађана и јавног интереса; и 3) централну јединицу за хармонизацију, која се налази у оквиру Министарства финансија, и која представља „центар знања“, када је у питању образовање руководећих кадрова у јавној управи, и обучавање ревизора.
Битан фактор ове реформе је усклађивање са међународним стандардима, и најбољом праксом Европске уније. Кључне институције у Србији ускладиле су финансијско управљање и контролу са овим стандардима и редовно извештавају Централну јединицу за хармонизацију.
У погледу интерне ревизије, постоји позитиван тренд развоја у претходном периоду с обзиром број институција код којих је успостављена функција интерне ревизије, како нормативно тако и функционално, у порасту је односу на 2019. годину.
Централна јединица за хармонизацију је од почетка свог рада обучила преко 2500 запослених и руководилаца из различитих области ове реформе. Даљи развој система интерне финансијске контроле, и одговорности руководилаца за управљање јавним средствима, предвиђен је Стратегијом реформе јавне управе за период 2021-2030. година и Програмом реформе управљања јавним финансијама за период 2021-2025. година (видети О реформи јавне управе).