Оптимизација и модернизација јавне управе у циљу повећања квалитета пружања јавних услуга, део су реформског процеса у јавном сектору. Јавна управа Републике Србије се реформише од 2004. године, а неопходан правни оквир за деловање система државне управе и локалне самоуправе, обезбеђује се од 2014. године.
Због последица светске финансијске кризе, као и дотадашњег неадекватног управљања кадровским и финансијским капацитетима у управи, Влада Републике Србије покреће и процес оптимизације и реструктурирања, уређивање зарада и обезбеђивање финансијске дисциплине. Напори усмерени на побољшање ефикасности јавног сектора укључују смањење трошкова, ангажовање оптималног броја запослених, реструктурирање портфолија органа и генерално унапређење у складу са реформом јавне управе.
Неопходно је било да оптимизација и модернизација јавне управе теку рационално, транспарентно и одговорно, уз подршку свих релевантних државних и друштвених актера, а пре свега, грађана, који на тај начин директно учествују у процесу реформи и стварању демократског друштва.
Мањи трошкови, већи учинак
Српске финансије су деценијама биле преоптерећене превеликим укупним трошковима државе, али је још већи проблем била лоша структура. На основу анализа је закључено да постоји значајан потенцијал да се бољом дисциплином и организацијом посла, као и модернизацијом, трошкови рада смање, а флексибилност рада и учинак државе повећају.
Одлука је била да се започне са далеко пажљивијим планирањем потребних кадрова и сврсисходном реорганизацијом како би се унапредиле перформансе и обезбедио већи квалитет услуга које, као управа, пружамо нашим грађанима и привредницима, уз повећање ефикасности и продуктивности.
Kако је текао процес рационализације?
Иако је Фискална стратегија за 2015-2017 предвиђала смањење броја запослених по 5% у свакој од три године, анализе су показале да се таква одлука не чини ни неопходном, ни препоручљивом.
С једне стране, поред смањења броја запослених, постоји и простор за додатно смањење просечног трошка по запосленом, без додатног смањења плата.
С друге стране, иако је укупан број запослених већи од одрживог за Србију, овај број није велики у поређењу са другим земљама – већи проблем је, пак, неравномерна распоређеност запослених. Наиме, поред вишкова, постоје и изразити мањкови, те се овај проблем мора решавати како би се држава оспособила да пружа неопходне услуге грађанима и привреди, као и подршку европским интеграцијама.
Процес рационализације започет је:
- сређивањем, чишћењем и обрадом података из Регистра запослених ради обезбеђивања поузданијих и тачнијих података о броју запослених у јавној управи
- ангажовањем свих министарстава на самосталним анализама броја запослених по ресорима за које су надлежни
- детаљним анализама структуре јавних финансија, што је пружало и основ за међународно поређење трошкова по функционалним класама (образовање, здравство…)
Процес реформе јавне управе до 2014. није спроведен на системски начин. Пређашња искуства са исхитреним рационализацијама броја запослених су у доброј мери произвела смањење капацитета, услед линеарног смањења броја запослених, без претходне подробније анализе потреба. Рационализација броја запослених, рађена после 2014. године, спроведена је систематично и стратешки, како би се избегло даље нарушавање капацитета јавне управе.
Смањење зарада, забрана запошљавања и рационализација броја запослених у јавном сектору су мере које су највише допринеле смањењу расхода и успеху фискалне консолидације. Сада је важно наставити са контролисаним начином како се постигнут ниво фискалне консолидације не би угрозио.