Цивилно друштво је неизоставан партнер државним институцијама у креирању праведнијег, демократског друштва заснованог на владавини права. Удружења, и друге организације цивилног друштва у Србији, учествују у реформи од доношења прве Стратегије реформе јавне управе 2014. године, па све до данас.

Висок степен транспарентности и укључивања цивилног друштва у припрему стратешких докумената реформе јавне управе учинили су ову област једном од најбољих када је у питању сарадње органа јавне власти и цивилног друштва.

У циљу унапређења ове сарадње, у протеклом периоду је између осталог…

  • Успостављен је правни оквир који обавезује органе на укључивање грађана и цивилног друштва у процесе израде закона и докумената јавних политика.
  • Донете су Смернице за укључивање организација цивилног друштва у радне групе за израду предлога докумената јавних политика и нацрта, односно предлога прописа, чиме се промовише транспарентан и инклузиван приступ сарадњи са цивилним друштвом у креирању јавних политика.
  • Израђени су акциони планови за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији у партнерству са цивилним друштвом (видети Одговорност и транспарентност).
  • Успостављен је систем за доделу буџетских средстава организацијама цивилног друштва путем јавних конкурса, заснован на јасним процедурама и унапред утврђеним критеријумима.
  • Отворени су многи подаци о раду органа управе, а који су значајан ресурс за истраживачке и аналитичке активности цивилног друштва (видети Одговорност и транспарентност).

Од 2011. године, сарадњу државних органа и организација цивилног друштва активно је подстицала  Владина Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, кроз унапређивање дијалога, сарадње и промоцију примера добре праксе. Тренутно, за сарадњу са цивилним друштвом надлежно је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.