Јавна управа се реформише због грађана

Реформа јавне управе се налази високо међу приоритетима Владе Републике Србије, а заједно са владавином права и економским управљањем представља један од предуслова приступања Европској унији (ЕУ). Разлог томе је што само са одговарајућим административним капацитетима, Србија може да спроведе све неопходне реформе, предвиђене процесом приступања ЕУ и преговарачким поглављима и да постане успешна држава чланица способна да обезбеди својим грађанима потпуну корист од чланства у ЕУ. Још важније, само са одговарајућим административним капацитетима држава може пружити ефикасне услуге грађанима и привреди.

Ова реформа има свој стратешки оквир – Стратегију реформе јавне управе и Акциони план за њено спровођење. Прва свеобухватна Стратегија реформе јавне управе у Републици Србији усвојена је 2014, године, коју су пратила два трогодишња акциона плана ( за период 2015-2017. година и 2018-2020- година) који су операционализовали Стратегију кроз конкретне активности, рокове, одговорне институције итд. Овим стратешким документима је проширен обухват реформе и са раније реформе која се односила само на државну управу проширила се на целу јавну управу, изузимајући само јавна предузећа.

У периоду од 2014. до 2020. године се кроз реформске активности настојало да се јавна управа приближи потребама грађана, што је допринело бољим резултатима на локалном нивоу.

„Управа по мери свих нас” постоји од 2015. године као процес померања фокуса од управе као регулатора ка управи као сервису оријентисаном ка грађанима и другим крајњим корисницима.

Реформисање управе је процес који траје. Све државе чланице ЕУ континуирано се прилагођавају новим потребама грађана и привреде, развоју технологије, протоку информација и развоју сваког демократског друштва. Сходно томе, Влада је 2021. године усвојила нову Стратегију  реформе јавне управе за десетогодишњи период (2021-2030. година) са пратећим Акционим планом за период од 2021-2025. године.

У складу са Стратегијом као кровним стратешким документом, Влада Србије је током 2021. године усвојила и Програм реформе управљања јавним финансијама за период 2021-2025. године, Програм за реформу система локалне самоуправе у Републици Србији за период од 2021. до 2025. године, док се ускоро очекује и усвајање Програма унапређења управљања јавним политикама и регулаторном реформом за период 2021-2025. година. Стратешки оквир реформе јавне управе заокружују и Програм развоја електронске управе у Републици Србији за период 2020-2022. године и Програм развоја јавних набавки у Републици Србији за период 2019-2023. године.

Реформе су важан предуслов европских интеграција

Јачање административних капацитета државе је предуслов спровођења свих неопходних реформи, предвиђених у процесу приступања Србије Европској унији. Уз успостављање потпуне владавине права и ефикасног економског управљања, Србија треба да има ефикасну администрацију која може да изнесе веома захтеван процес придруживања.

У циљу додатног усклађивања Стратегије РЈУ са европским Принципима јавне управе, као и олакшаног процеса националног и ЕУ праћења напретка у области реформе јавне управе, структура нове Стратегије прати тематске области Принципа јавне управе ЕУ/ОЕCD, уз додатну област реформе система локалне самоуправе као приоритетне области у наредних десет година.

Како се управа реформише?

Процес реформе јавне управе се заснива на начелима деполитизације, професионализације, развоја људских ресурса у управи и њихових компетенција, модернизације и дигитализације, отворености ка променама и иновацијама, поузданости и предвидљивости (правне сигурности), отворености, транспарентности и партиципативности, одговорности, ефикасности, делотворности (окренутости ка резултатима), децентрализације, друштвене одговорности, доследности у примени и спровођењу реформи уз одрживе јавне финансије.

Општи циљ актуелне Стратегије је даље побољшање рада јавне управе и квалитета креирања јавних политика у складу са европским Принципима јавне управе и обезбеђивање високог квалитета услуга грађанима и привредним субјектима, као и професионалне јавне управе која ће значајно допринети економској стабилности и повећању животног стандарда.

Како би се постигао општи циљ, у Стратегији је дефинисано осам посебних циљева који прате шест области јавне управе и то:

  • планирање и координација јавних политика,
  • управљање људским ресурсима,
  • пружање услуга
  • одговорност и транспарентност
  • управљање јавним финансијама и
  • систем локалне самоуправе

Влада Републике Србије, поред постављања реформе јавне управе за један од главних приоритета, издваја значајна средства за спровођење активности из Стратегије реформе јавне управе и пратећих акционих планова, уз подршку бројних билатералних и мултилатералних партнера, од којих је Европска унија највећи донатор у овој области.