Obezbediti građanima sveobuhvatne, relevantne i blagovremene budžetske informacije glavni je motiv koji stoji iza programa reforme upravljanja javnim finansima. Ovaj dokument jedan je od najvažnijih strateških dokumenata Ministarstva finansija, a njime je prvi put uspostavljen sistematičan strateški okvir za praćenje budžetskog ciklusa u celini.
Cilj je da se na najbolji mogući način doprinese povezivanju izvršenja budžeta sa različitim politikama Vlade Republike Srbije, a time i povećanju transparentnosti ovih procesa.
Šta omogućava Program reforme upravljanja javnim finansijama?
Program reforme upravljanja javnim finansijama omogućio je povezivanje pojedinačnih segmenata budžetskog ciklusa i planiranje njihovog sinhronizovanog i ravnomernog razvoja. Ova reforma je od značaja, ne samo za Ministarstvo finansija, već i za druge institucije, uključujući i civilni sektor.
Istovremeno, Program predstavlja odličan instrument za planiranje razvojne pomoći, dok njegovo uspešno sprovođenje predstavlja jedan od preduslova za korišćenje sredstava iz pretpristupnog fonda Evropske unije kroz sektorsku budžetsku podršku.
U sklopu ovog programa Ministarstvo finansija prati njegovo sprovođenje i u manjim reformskim celinama kao što su javna interna kontrola u javnom sektoru, javne nabavke, interna revizija, transformacija Poreske uprave i obuka kadrova. To se obezbeđuje kroz ključne dokumente javnih politika koji se odnose na javnu upravu i upravljanje javnim finansijama.
Takođe, transparentnost budžetskih dokumenata povećana je uvođenjem zakonske obaveze objavljivanja programskih informacija (podataka o nameni potrošnje, ciljevima i pokazateljima učinka), kao i izrade i objavljivanja godišnjeg Izveštaja o učinku budžetskih programa.
Posebna pažnja u oblasti reforme javnih finansija je posvećenost unapređenju transparentnosti budžeta i razvoju nadzora nad budžetom. Ovo su ključni elementi dobre uprave, čemu je posvećeno više reformskih mera u Programu reforme upravljanja javnim finansijama.
Šta je postignuto Programom reforme upravljanja javnim finansijama?
Kroz dosadašnje sprovođenje osnovnih ciljeva Programa reforme upravljanja javnim finansijama postignuto je:
- ostvarenje bolje balansiranog i održivog budžeta,
- smanjenje nivoa javnog duga,
- jačanje finansijskog upravljanja i kontrole,
- unapređenje procesa revizorske kontrole.
Aktivnim sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, iz Programa reforme UJF, javne finansije i makroekonomsko okruženje postali su stabilni. Istovremeno napravljena je silazna putanja javnog duga čiji je udeo u BDP-u opao sa visokih 71,2 odsto u 2015. godini na 52,8 odsto u septembru 2019. godine (javni dug opste države).
Tokom godina fiskalne konsolidacije, Srbija je uspela da ostvari realni rast BDP od 3,3 odsto u 2016. godini, 2 odsto u 2017. i 4.4 odsto u 2018. godini. Realni rast BDP Srbije u trećem kvartalu 2019. godine iznosio je 4,8 procenta u odnosu na isti period prošle godine.
Koliki je značaj sprovođenja mera iz Programa reforme upravljanja javnim finansijama UJF govori i to da su javne finansije iz zone fiskalnog deficita ušle u zonu fiskalnog suficita, koji je u 2017. godini ostvaren u visini od 1,1 odsto BDP-a. Ovaj trend je nastavljen već treću godinu za redom, tako da Republika Srbija u prvih devet meseci 2019. godine beleži suficit u budžetu u iznosu od 49,9 milijardi dinara.
Zahvaljujući ovim reformskim merama, stvoren je fiskalni prostor koji će do kraja 2019. i u 2020. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i povećanje plata u javnom sektoru, te za smanjenje poreskog opterećenja rada.