Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru Vlada Republike Srbije sprovodi niz reformskih mera usmerenih na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru. Takođe, ovim merama se upravljanje javnim sredstvima obavlja u skladu sa principima interne finansijske kontrole.

Tri stuba kontrole u javnom sektoru

Niz reformskih mera oslanja se na tri stuba kontrole u javnom sektoru:

  1. Finansijsko upravljanje i kontrola rukovodstvu u javnom sektoru obezbeđuje podršku u ispunjavanju strateških i operativnih ciljeva, uz sprovođenje optimalne raspodele dužnosti i odgovornosti među zaposlenima.
  2. Iinterna revizija – Srbija ima Nacionalni sertifikat za internu reviziju i ovlašćene interne revizore u javnom sektoru. Njihova prevashodna funkcija je da oni budu prijatelji u upravljanju i da pomažu da naše institucije u javnom sektoru funkcionišu bolje.
  3. Centralna jedinica za harmonizaciju, koja se nalazi u okviru Ministarstva finansija – predstavlja „centar znanja“, jer se u okviru nje prave metodološke smernice i uputstva i obavlja obrazovanje rukovodećih kadrova u javnoj upravi, kao i obučavanje revizora.

Cilj primene interne revizije na svim nivoima javnog upravljanja je da se pored praćenja namenskog i zakonskog trošenja budžetskih sredstava, pažnja usmeri i na merenje rezultata i bolje planiranje i upravljanje budžetskim novcem. Svi građani koji plaćaju porez imaju interes da znaju da li se njihov novac troši na efikasan način, i da li lokalne samouprave ulažu u razvoj svojih zajednica.

Interna finansijska kontrola, kao mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, pomaže i podstiče dobro finansijsko upravljanje koje počiva na temeljima ekonomičnosti, efektivnosti i efikasnosti javne uprave.

Bitan faktor ove reforme je uskladiti regulativu i praksu sa međunarodnim standardima i principima kao i najboljom praksom Evropske unije u oblasti interne revizije i kontrole. Ova oblast predstavlja merilo za ispunjenje pregovaračkog poglavlja 32 – Finansijski nadzor, koje je otvoreno 2015. godine.

Primena najbolje EU prakse

Ministarstvo finansija Republike Srbije je nosilac reforme upravljanja javnim finansijama i posebno fokusirano da ovu reformu, usmerenu na trošenje budžetskih sredstava, u što kraćem vremenskom periodu završi i sprovede i time sa jednog birokratskog načina poslovanja pređe na moderno upravljanje javnim finansijama.

Postoji značajna institucionalna i međunarodna podrška da se ovaj proces odgovornog postupanja sa budžetskim novcem dodatno unapredi i usavrši u skladu sa međunarodnim standardima.

Ovaj koncept je usaglašen sa najboljom praksom u Evropskoj uniji, a zasnovan je na međunarodnim principima i standardima.

Najveće i najvažnije institucije centralnog nivoa vlasti, kao i javnih preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, u velikoj meri svoje funkconisanje uskladile su sa međunarodnim principima finansijskog upravljanja i kontrole i uspostavile funkciju interne revizije, ali veliki posao na ovom polju i dalje predstoji.

Internu reviziju uspostavilo je 57 jedinica lokalne samouprave (75% gradova i 20,51% opština) u kojima je zaposleno 96 internih revizora. Internom revizijom pokriveno je 92% budžeta gradova što predstavlja oko 2/3 ukupnog budžeta lokalnih vlasti.