Od početka procesa pregovora sa Evropskom unijom, do decembra 2019. godine, Srbija je otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja. Predstavljamo neka od otvorenih poglavlja, a više informacija o procesu pregovora dostupno je u publikaciji Ministarstva za evropske integracije „Vodič kroz pregovore Srbije i Evropske unije“
Poglavlje 4 – Sloboda kretanja kapitala
Pregovori o pristupanju u ovom poglavlju, pre svega, odnose se na usklađivanje propisa iz oblasti kretanja kapitala i tekućih plaćanja, kao i na borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Poglavlje 4 ne odnosi se samo na novac, već na sve oblike kapitala, uključujući obveznice i ostale hartije od vrednosti, nasledstva, kredite, kao i nekretnine.
Cilj je da prekogranična plaćanja postanu laka, efikasna, dok se istovremeno poboljšavaju prava korisnika usluga plaćanja.
Neki od rezultata potpune liberalizacije kretanja kapitala su i otvaranje računa u inostranstvu, odobravanje kredita nerezidentima, unošenje i iznošenje gotovog novca bez ograničenja.
Poglavlje 9 – Finansijske usluge
Jedinstveno unutrašnje tržište kao jedan od temelja EU, podrazumeva i dobro funkcionisanje finansija, koje su u središtu nekoliko pregovaračkih poglavlja. Jedno od tih je i Poglavlje 9 koje se odnosi se na usklađenost propisa u oblasti bankarstva, osiguranja i reosiguranja, penzionih fondova i tržišta kapitala.
Najvažniji ciljevi pravnih tekovina EU u ovoj oblasti jesu obezbeđivanje finansijske stabilnosti i adekvatna zaštita potrošača, investitora i osiguranika. Osim toga, propisima EU regulisana je i infrastruktura finansijskog tržišta, pravila za dobijanje dozvola za rad na njima, rad i nadzor finansijskih institucija.
Sprovođenje ovih odredbi treba da dovede do stabilizacije domaćeg tržišta i pristupanja jedinstvenom evropskom finansijskom tržištu. Finansijske institucije iz Srbije tako bi na njemu mogle da posluju u skladu sa „sistemom jedinstvenog pasoša“ i sa načelom „kontrole matične države“, bilo uspostavljanjem filijala, bilo pružanjem prekograničnih usluga.
Bitnu ulogu u stabilnosti finansijskih usluga ima konkurencija. Određene odredbe odnose se na potrošače i na njihovu zaštitu. Usklađivanjem sa propisima EU u ovoj oblasti obezbeđuje se stabilan i integrisan finansijski sistem, raznovrsnija ponuda na tržištu, kao i sigurnost korisnika finansijskih usluga u oblastima osiguranja, kredita, platnog prometa.
Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika
Tri osnovna načela koja nalaže zakonodavstvo u okviru poglavlja 17 jesu: zabrana privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, potpuno nezavisna Narodna banka Srbije i poštovanje kriterijuma za usvajanje evra.
Od država članica očekuje se da koordinišu svoje ekonomske politike i poštuju pravila Pakta o stabilnosti i rastu, koja se odnose na stabilnost javnih finansija, koordinaciju fiskalnih politika i postupak prekomernog deficita. EU je 2011. godine uvela tzv. Evropski semestar, sistem nadzora ekonomske i fiskalne politike utemeljen na praćenju makroekonomskih i strukturnih trendova, konkurentnosti i finansijske stabilnosti država. Na osnovu toga Evropski savet donosi preporuke, čime vrši kontrolu u procesu izrade budžeta država članica. Makroekonomski i fiskalni nadzor unutar EU doprinosi konsolidaciji javnih finansija, odnosno smanjenju budžetskog deficita i javnog duga. Pored toga, Evropski stabilizacioni mehanizam pruža finansijsku pomoć državama evrozone koje se suočavaju sa finansijskim neravnotežama.
Nove države članice obavezne su da poštuju kriterijume za usvajanje evra. Dok se ne pridruže evrozoni, one učestvuju u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice s izuzećem i moraju da tretiraju svoju politiku deviznog kursa kao pitanje od zajedničkog interesa.
Takođe, principi nacionalne centralne banke usklađuju se sa ugovorima Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke.
Poglavlje 18 – Statistika
Pregovori u ovom poglavlju obuhvataju usklađivanje propisa sa pravnim tekovinama EU u oblasti statistike i brojnim metodološkim priručnicima i uputstvima u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografske i socijalne statistike i istraživanja.
Kvalitetna baza statističkih podataka iz različitih oblasti života veoma je značajna za donošenje odluka kako na nivou EU, tako i na nivou država članica. Istovremeno, pouzdana statistika je od izuzetnog značaja za javnost i medije, radi što kvalitetnije procene stanja u društvu i državi. Iz tih razloga zvanična statistika je jedna od osnova funkcionisanja EU.
Evropsku statistiku na državnom nivou izrađuju nacionalni statistički zavodi, a na nivou Evropske unije to čini Statistički zavod Evropske unije – Evrostat. Najznačajnija uloga Evrostata jeste da obrađuje i objavljuje uporedive statističke podatke na evropskom nivou. Evrostat nastoji da dođe do zajedničkog statističkog „jezika”, koji obuhvata koncepte, metode, strukture i tehničke standarde. Države članice, odnosno njihovi statistički zavodi prikupljaju, proveravaju i analiziraju nacionalne podatke koje dostavljaju Evrostatu, koji konsoliduje podatke i obezbeđuje da oni budu uporedivi, koristeći harmonizovanu metodologiju.
Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom
Pregovori u ovom poglavlju se odnose na u propise o Zajedničkoj trgovinskoj politici EU, koji se primenjuju na spoljnu trgovinu. Zakonodavstvo EU u ovoj oblasti primenjuje se direktno u svim državama članicama i ne podrazumeva prenošenje u nacionalno zakonodavstvo. Pored toga, Zajednička trgovinska politika EU za koju je, pre svega, zadužena Evropska komisija, u velikoj meri obuhvata propise i obaveze koje proizlaze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Pre ulaska u Uniju, buduća država članica dužna je da ukloni carinske ispostave i prestane da naplaćuje takse na robu koja dolazi iz drugih članica, dok s druge strane mora da ojača graničnu i carinsku kontrolu prema nečlanicama, kako bi se suzbio šverc i ulazak robe koja nije u skladu sa evropskim standardima. Takođe, svaka država EU u obavezi je da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, kao i sve zasebne trgovinske režime koje EU ima sa državama van EU, što će ujedno značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima s trećim zemljama.
Ulaskom u EU, Srbija će postati članica Evropske ekonomske zone, čime će početi da primenjuje sve međunarodne trgovinske sporazume ove zajednice. Treba naglasiti da je EU naš najveći trgovinski partner, sa kojim ostvarujemo oko dve trećine ukupne trgovinske razmene.
Poglavlje 6 – Pravo privrednih društava
Ovo poglavlje bavi se pitanjem kako će i pod kojim uslovima preduzeća iz Srbije moći da posluju na zajedničkom evropskom tržištu. Taj korak na putu ka EU podrazumeva poboljšanje uslova poslovanja, jednak tretman na tržištu EU, pojednostavljenje procedura, veću konkurentnost i stvaranje novih oblika privrednih subjekata, poput evropskog akcionarskog društva i evropskog ekonomskog interesnog udruženja.
Ovo poglavlje definiše način osnivanja, registracije i obavljanja delatnosti, zatim domaće i prekogranično spajanje i podelu privrednih društava. Državljanin jedne države EU, ima pravo osnivanja poslovne jedinice u svim državama članicama.
Poglavlje 13 – Ribarstvo
Zajednička politika ribarstva EU, koja je obuhvaćena ovim poglavljem, podrazumeva pitanja iskorišćavanja i upravljanja ribljim bogatstvima, uređenja tržišta ribljim proizvodima, strukturne politike, nadzor i kontrolu, kao i međunarodnu saradnju u ribarstvu. Politika EU u oblasti ribarstva reformiše se svakih 10 godina, kao odgovor na promene koje se odnose na količinu ribe, kao i na opšte privredne prilike u ribarstvu.
Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima EU u oblasti ribarstva biće ispunjenost zahteva u pogledu kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, čime će se stvoriti uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa. Uspostaviće se i pravni osnov za uvoženje sertifikata o ulovu, a nakon pristupanja Srbije u EU biće obezbeđeni podsticaji za očuvanje i unapređenje ribnjaka, kao i inovacije u oblasti akvakulture.
Poglavlje 33 – Finansijske i budžetske odredbe
Ovo poglavlje obuhvata pravila o vlastitim sredstvima koja predstavljaju finansijske prihode budžeta EU. Izvore budžeta EU čine tradicionalni sopstveni proizvodi (prihodi od carina, uključujući i carine na poljoprivredne proizvode i dažbine na šećer), prihodi od dela poreza na dodatu vrednost, doprinosi iz BDP-a država članica i ostali izvori.
Od prikupljenih finansijskih sredstava, države članice zadržavaju jednu četvrtinu u nacionalnim budžetima, dok preostale tri četvrtine izdvajaju u budžet EU. Od prvog dana članstva, država članica u obavezi je da uplaćuje potrebne doprinose u zajednički budžet, čime stiče mogućnost da koristi određeni iznos rashoda budžeta iz Kohezionog i strukturnih fondova.
Najveći deo budžeta EU, oko 94 odsto, koristi se za finansiranje projekata država članica, pružanje podrške studentima, istraživačima, gradovima, regijama, organizacijama civilnog društva, za obezbeđivanje zdrave i bezbedne hrane, izgradnju saobraćajnica, čistiju okolinu, obezbeđivanje spoljnih granica EU, itd. Preostalih šest odsto usmerava se na tekuće troškove funkcionisanja institucija EU.
Dok ne postane ravnopravan korisnik budžetskih sredstava, ali i ulagač u budžet EU, Srbija treba da ojača administrativne kapacitete kako bi bila u mogućnosti da na pouzdan i propisan način određuje i stavlja na raspolaganje svoj finansijski doprinos Evropskoj uniji kao njena država članica.