23/10/2019
Građani Srbije i službenici zaposleni u javnoj upravi nalaze se u samom jezgru reformskih procesa. Prvi kao korisnici usluga čije je zadovoljstvo primarno, a drugi kao ključ uspešne implementacije načela dobre uprave, naglašeno je na panelu Strategija reforme javne uprave 2030, koji je održan 23. oktobra 2019. godine.
Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, istakao je da nijedna aktivnost nije moguća bez posvećenih profesionalaca u upravi. On je istakao da je uređivanju upravljanja ljudskim resursima posvećeno mnogo vremena i rada, a da su ciljevi zapošljavanje kvalitetnih ljudi i zadržavanje profesionalaca u javnoj upravi.
Ministar je naglasio da su građani Srbije i njihovo zadovoljstvo bili i ostali glavni motiv i pokretač rada i unapređenja javne uprave. „U fokusu je građanin i sa stanovišta nastavka daljeg otvaranja i veće transparentnosti uprave, zakonodavnih procesa i procesa kreiranja dokumenata javnih politika, gde nam je cilj da u svakom trenutku procesa pitamo građane o njihovim potrebama ili o njihovom zadovoljstvu pruženom uslugom“, rekao je ministar Ružić.
Šef Sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom je, govoreći na panelu, naveo da su ostvarena brojna dostignuća u reformi javne uprave. „Zato je važno da se ne izgubi ovaj “zamah” i da se dodatni napori ulože u nastavak reformi“, kazao je Engstrom naglasivši da zahtevi u pretpristupnom procesu nisu samo uslov za pridruživanje EU. „Ove reforme su vidljive građanima kroz pozitivno iskustvo sa javnom administracijom i one unapređuju poslovno okruženje“, poručio je Engstrom.
Na panelu se govorilo i o značaju reformi upravljanja javnim finansijama. „Reforma javnih finansija doprinosi efikasnosti i transparentosti u upravljanju budžetskim sredstvima, a samim tim i pruža garanciju da se novcem građana Srbije upravlja na odgovoran, efikasan i transparentan način, istakla je Verica Ignjatović, v.d. pomoćnika ministra u Ministarstvu finansija. Njoj se pridružio Branko Budimir, pomoćnik ministra u Ministarstvu za evropske integracije. Govoreći o važnosti napredovanja javne uprave on je naglasio da je su kompleksnost, horizontalni karakter i uticaj reforme prepoznati od većine razvojnih partnera i da je kao takva reforma javne uprave „ključna reforma koja je pretpostavka za održivo sprovođenje drugih sektorskih reformi i politika“.
Sastanak radne grupe: Javne politike
Kreiranje javnih politika usmereno ka građanima
Javna uprava predstavlja veliki sistem sa širokim spektrom odgovornosti, čiji je cilj da unapredi kvalitet života građana, obezbedi ključna javna dobra, dobro poslovno okruženje i vladavinu prava.
Cilj Strategije reforme javne uprave je promena načina rada administracije – sa krutog birokratskog, ka mnogo fleksibilnijem i participativnijem i sa fokusom na potrebe građana i njihovo zadovoljstvo pruženom uslugom. Promene uključuju veću orijentaciju ka rezultatima, odgovornost, efikasnije upravljanje promenama i efikasnije propise koji minimiziraju troškove.
Sveobuhvatan proces reforme javne uprave uključuje i upravljanje javnim politikama i regulatornu reformu. Efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja javnih politika uvodi odgovornost za rezultate i stvara okvir za merenje efikasnosti rada u javnoj upravi.
Od aprila 2018. godine na snazi je Zakon o planskom sistemu, a prateće uredbe su donete u februaru 2019. godine. Cilj ovog paketa propisa je povezivanje svih elemenata planiranja javnih politika u jedan sistem. Elementi uključuju dobro razumevanje problema, analitičnost, jasne i konkretne ciljeve, merljivost rezultata, usklađenost sa budžetom, participativnost i povezanost između planova i propisa.
Ključni nalazi i preporuke ove Radne grupe za buduću Strategiju reforme javne uprave mogu se sažeti u tri osnovna pravca delovanja:
• Uključivanje građana u proces razvoja javnih politika je među najvažnijim preporukama. Potrebno je uključiti građane i privredu u kreiranje javnih politika od ranih faza i jačati dijalog o politikama sa organizacijama civilnog društva tokom celog procesa.
• Intenzivniju primenu analitičkih alata za razvoj politika i sprečavanje pojave javnih politika koje nisu u skladu sa propisima.
• Povezivanje politika, uz usaglašavanje zakona i javnih politika sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Preporuka je i da se obezbedi podudaranje između usvojenih politika i kapaciteta za njihovo sprovođenje.
Određivanje troškova politika je još jedna od važnih oblasti u kojoj su date preporuke. U toku je izrada smernica za određivanje troškova politika, čime će se obezbediti dobro definisanje budžeta i optimalno izvršenje javnih politika.
Sastanak radne grupe: Upravljanje ljudskim resursima
Strateško planiranje upravljanje ljudskim resursima mora biti prioritet reformi
Fokus na građanima i službenicima, kao okosnici celog događaja, u radu ove radne grupe dobio je puni zamah. Temi se pristupilo sistematski, od potrebe za jasnijim definisanjem opsega reformi u ovoj oblasti, preko toga da u rad ove radne grupe treba uključiti predstavnike i drugih institucija, kao što su Ministarstvo pravde, Poreska uprava, Uprava carina, do pitanja obaveznosti obuka za sve službenike, zadržavanja i odliva kadrova. Diskutovano je i o nedovoljim kapacitetima jedinica za upravljanje ljudskim resursima i na centralnom i na lokalnom nivou, padu motivacije u jedinicima lokalne samouprave za reformu i preispitivanju mera štednje, koje limitiraju proces reforme upravljanja ljudskim resursima.
Uprkos potrebi da se diskutuje o mnogim temama, izdvojene su tri ključne preporuke koje bi svoje mesto trebalo da nađu i u novoj Strategiji reforme javne uprave:
• Uvođenje novog informacionog sistema za upravljanje ljudskim resursima, kao ključnog alata i preduslova za analizu, planiranje i upravljanje ljudskim resursima u javnoj upravi
• Strateško planiranje upravljanja ljudskim resursima je neophodno postaviti kao primarni cilj u svim fazama upravljanja ljudskim resursima, od planiranja kadrova, preko izrade kadrovskih planova, regrutacije i zapošljavanja, upravljanja karijerom i stručnim usavršavanjem.
• Institucionalizacija profesionalnog razvoja nameštenika i lica na položaju.
Preporučena je i primena okvira kompetencija u praksi, podrška za dalji razvoj Nacionalne akademije, bolje kadrovsko planiranje, promovisanje javne uprave kao poželjnog poslodavca i fokusiranje na određene kategorije zaposlenih, sa jedne strane nameštenika, a sa druge strane lica na položaju.
Sastanak radne grupe: Upravljanje javnim finansijama
Učinkovitija reforma kroz uspostavljanje jasnih indikatora i veću odgovornost rukovodilaca
Diskutujući o reformi upravljanja javnim finansijama, članovi ove radne grupe fokusirali su se na načine na koje nova Strategije reforme javne uprave može da odgovori na preporuke za učinkovitije sprovođenje rezultata i mera koje su zadate sadašnjom Strategijom, kao i Programom reforme upravljanja javnim finansijama.
Preporuke koje su bile predmet diskusije odnose se na neophodnost jačanja kapaciteta za sprovođenje javne interne finansijske kontrole (PIFC/JIFK), koja donosi korenite promene u radu javnog sektora, zatim na unapređenje kvaliteta transparentnosti i celovitosti finansijskog izveštavanja, sa posebnim osvrtom na prethodno jasno definisanje indikatora u procesu budžetiranja.
Kao glavne preporuke za dalje sprovođenje reforme upravljanja javnih finansijama, pod okriljem nove Strategije, izdvojile su se:
• Pravilno definisanje indikatora tokom programskog budžetiranja, koji služe za merenje ostvarenog i povezane su sa odgovornošću rukovodilaca (performance management)
• Jačanje kapaciteta zaposlenih po resorima kroz obuke u oblastima: budžetiranja, planiranja srednjoročnih budžeta, finansijskog upravljanja i kontrole, komunikacija, uz napomenu da se ovde predviđa značajna uloga Nacionalne akademije za javnu upravu
• Integralni pristup u budžetiranju, što iziskuje povezivanje planskog sistema sa budžetiranjem, kroz ispravno definisanje indikatora u strategijama i njihovo povezivanje sa rashodima.
Važnost povezivanja dokumenata javnih politika sa budžetskim programima, s obzirom na to da trenutno ta veza ne postoji, takođe se izdvojila kao veoma značajna tema u diskusiji ove grupe.
Radna grupa: Pružanje usluga
Uvođenje kontrole kvaliteta pružanja usluga je neophodan korak u reformi ove oblasti
Članovi ove radne grupe su na početku diskusije konstatovali da reforma javne uprave daje rezultate i da postoje određena unapređenja. Uprkos tome što i nalazi nezavisne evaluacije potvrđuju progres, identifikovano je da građani nemaju doživljaj da se te promene dešavaju jer nema dovoljno pozitivnih iskustava, sa jedne strane, dok se sa druge strane službenici zadržavaju na procedurama i nedovoljno razumeju da je njihov posao i da pružaju usluge. Takođe, naglašen je neujednačen kvalitet usluga, dominantno zbog toga što ne postoji mehanizam kontrole kvaliteta usluga, ali ni utvrđenih standarda i mehanizama za lakše ostvarivanje usluge na samom mestu pružanja usluga (queue menadžment).
S obzirom na to da su usluge najvidljiviji deo reforme javne uprave i da svaki građanim u većoj ili manjoj meri koristi usluge javne uprave, ni ova diskusija nije bila pošteđena od fokusa na neprijatna iskustva, koja su najčešće posledica nedovoljne primene propisa i procedura. Konstatovano je da reforma državne uprave mora više biti reforma javne uprave jer se bavljenjem reformama na najvišim nivoima gubi iz vida iskustvo krajnjih korisnika, samih građana. Potrebno je i jasno razdvajanje nadležnosti centralnog i lokalnog nivoa, jer je utisak da ima mnogo preplitanja, što unosi dodatno nepoverenje u reformski proces jer se zbog toga građani neretko upućuju na pogrešne adrese da ostvare svoja prava.
Ova radna grupa je preporučila da se za početak treba fokusirati na:
• Unapređenje politike pružanja usluga kroz unapređenje upravljanja procesima na svim nivoima
• Unapređenje kapaciteta za sprovođenje politike pružanja usluga i praćenje implementacije
• Upravljanje kvalitetom pružanja usluga.
Dobre procedure nisu dovoljne za dobro iskustvo, i neophodno je dodatno razvijati procedure, kao što su “sitne žalbe”, uvoditi sistem ispitivanja zadovoljstva i uspostaviti jasne indikatora za upravljanje procesima.