01/10/2020
Европска унија до сада је подржала реформу јавне управе у Србији, кроз модалитет секторске буџетске подршке, са укупно 80 милиона евра, како би унапредила ову област да постане ефикаснија, транспарентнија и доступнија грађанима и привреди, изјавио је 1. октобра шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и истакао да ће се подршка наставити.
„И даље радимо са Србијом на трогодишњем пројекту секторске буџетске подршке вредном 80 милиона евра. Мислим да је реформисана јавна управа један од кључних елемената кроз које ће се заиста променити живот грађана Србије, како на законодавној страни, тако и уз помоћ средстава која ЕУ пребацује и наставиће да пребацује у Србију током наредних година“, казао је Фабрици агенцији Бета.
Он је подсетио да је реформа јавне управе важна, јер директно утиче на свакодневни живот грађана, поред осталог на школство, јавни превоз, здравство, пореску управу.
Према његовим речима, на реформском путу Србије ка ЕУ, реформа јавне управе је један од суштински важних елемената и зато ЕУ улаже много напора, а даје и велику финансијску подршку.
„Због тога је и наш предлог Србији да укључи грађане већ у фази израде закона и подзаконских аката потребних за реформу јавне управе, како би могли да се изразе, да поделе своје виђење, да дају свој допринос томе како се врше јавне реформе“, истакао је Фабрици.
Нагласио је и да је реформа јавне управе важна јер значајно помаже пословном сектору.
„Да се смањи такозвана бирократија и помогне пословни сектор, односно омогући предузећима да на најбољи начин пружају своје услуге“, рекао је Фабрици.
Као један од добрих примера спроведене реформе, навео је Закон о јавним набавкама, који омогућава да се јавне набавке за јавне радове спроводе ефикасно и транспарентно, односно да јавне послове добијају фирме које дају најбоље гаранције да ће те услуге бити пружене на најбољи могући начин.
„Реформа јавне управе у Србији је за ЕУ важна зато што се наши пројекти и грантови реализују у складу са врло јасним, али врло строгим процедурама у погледу планирања, извршења, извештавања и ревизије. Дакле, важно је да јавна управа у Србији може да ради у складу са стандардима ЕУ, који су најбољи стандарди јавне управе које можете да нађете у Европи, како би друштво могло да искористи наша финансијска средства“, рекао је Фабрици.
Подсетио је да тренутно Србија сваке године добија између 200 и 300 милиона евра бесповратних средстава од ЕУ, за пројекте који се спроводе на националном и регионалном нивоу, тако да један део јавне управе Србије већ ради са администрацијом ЕУ на њиховој реализацији.
„То је захтевало примену низа процедура и сигурно ће када Србија, надамо се што пре, постане део ЕУ, обим средстава која ће се преносити из Брисела у Србију знатно порасти, па је и због тога важно да српска администрација буде ефикасна за грађане и пословни сектор и да Србија буде у стању да повлачи и реализује средства на располагању као чланица ЕУ“, казао је Фабрици.
Он је указао и да уколико се погледају претходни примери проширења, земље са најбољом јавном управом биле су оне које су успеле да максимално искористе средства ЕУ, на најбољи и најефикаснији начин.
Помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Сања Путник рекла је за агенцију Бета да је ефикасна јавна управа предуслов за транспарентно и делотворно демократско управљање државом, али и један од основних предуслова за приступање ЕУ.
„Принципи које ЕУ користи у мерењу напретка држава на овом путу, не представљају само оквир реформе јавне управе, већ дају визију и усмерење, у ком правцу и како ову реформу треба спроводити. Мера у којој држава кандидат примењује ове принципе у пракси показује капацитет њене администрације, да делотворно имплементира оно што називамо правним тековинама ЕУ, да заправо буде у стању да одговори захтевима чланства у ЕУ и функционише као део тог тима“, прецизирала је она.
Транспарентно и квалитетно креирање јавних политика, како је истакла, један је од показатеља ефикасне и делотворне управе, која ће бити у стању да функционише као део тима у оквиру ЕУ.
„У пракси, то подразумева учешће у процесу доношења одлука, који је веома комплексан, претходе му интензивне консултације, како би био постигнут консензус великог броја актера. Држава мора бити у стању да на јасан начин артикулише своју позицију, да добро планира своју визију развоја у одређеној области“, рекла је Путник.
Истовремено, како је навела, добро креирање јавних политика има за циљ да олакша функционисање и грађанима и привреди.
„Циљ је створити један рационалан оквир који ће бити имплементиран на оптималан начин, тако да у што мањој мери представља оптерећење за грађане и привреду. Како би такав један оквир био створен неопходно је да они које ће се ове политике односити претходно буду консултовани, да њихово мишљење буде узето у обзир од стране Владе, што доприноси не само бољем спровођењу касније, већ и изградњи поверења у институције, и доводи нас до питања транспарентности и легитимитета, што је посебно вазно из перспективе ЕУ“, објаснила је она.
Нагласила је да Србија усклађује национално законодавство са одговарајућим актима ЕУ у различитим областима као што су здравство, образовање или пољопривреда, уз унапређење самог процеса креирања докумената јавних политика као таквих, без обзира на коју област се односе – заштите потрошача и заштите здравља, безбедности производа, развоја малих и средњих предузећа и слично.
Адекватно припремљени плански документи, додала је, представљају и формалан основ за добијање бесповратних средстава из европских фондова.
„Када аплицирамо за одређена средства ЕУ морамо бити кредибилан партнер у преговорима, са јасно дефинисаном визијом својих реформских амбиција, како бисмо обезбедили да оно што је договорено буде и спроведено у пракси и гарантовати одрживост. Управо та зрелост сектора је била одлучујућа у томе да ЕУ подржи реформу јавне управе, кроз модалитет секторске буџетске подршка, који је уведен као први инструмент овог типа у Србији, укупне вредности од 80 милиона евра, што га и у финансијском и садржинском смислу чини подршком најзначајнијег обима“, истакла је Путник.
Како је прецизирала, он је конципиран тако да се новац који представља подршку уплаћује директно у буџет Србије, која се заузврат обавезује да спроведе јасно дефинисане реформске активности.
„Како би одређени сектор био подржан на овакав начин, неопходно је да постоји јасно дефинисана визија реформе и план, у виду одговарајућег планског документа, праћеног одговарајућим капацитетима и аранжманима за примену. Поред тога, неопходно је да докажемо да смо у стању да све то успешно применимо у пракси“, закључила је помоћница министра државне управе и локалне самоуправе.
Подсећа се и да је Министарство за државну управу и локалну самоуправу водећа институција која координира цео процес реформе јавне управе, која се у Србији спроводи уз подршку ЕУ.