Обезбедити грађанима свеобухватне, релевантне и благовремене буџетске информације главни је мотив који стоји иза програма реформе управљања јавним финансима. Овај документ један је од најважнијих стратешких докумената Министарства финансија, а њиме је први пут успостављен систематичан стратешки оквир за праћење буџетског циклуса у целини.
Циљ је да се на најбољи могући начин допринесе повезивању извршења буџета са различитим политикама Владе Републике Србије, а тиме и повећању транспарентности ових процеса.
Шта омогућава Програм реформе управљања јавним финансијама?
Програм реформе управљања јавним финансијама омогућио је повезивање појединачних сегмената буџетског циклуса и планирање њиховог синхронизованог и равномерног развоја. Ова реформа је од значаја, не само за Министарство финансија, већ и за друге институције, укључујући и цивилни сектор.
Истовремено, Програм представља одличан инструмент за планирање развојне помоћи, док његово успешно спровођење представља један од предуслова за коришћење средстава из претприступног фонда Европске уније кроз секторску буџетску подршку.
У склопу овог програма Министарство финансија прати његово спровођење и у мањим реформским целинама као што су јавна интерна контрола у јавном сектору, јавне набавке, интерна ревизија, трансформација Пореске управе и обука кадрова. То се обезбеђује кроз кључне документе јавних политика који се односе на јавну управу и управљање јавним финансијама.
Такође, транспарентност буџетских докумената повећана је увођењем законске обавезе објављивања програмских информација (података о намени потрошње, циљевима и показатељима учинка), као и израде и објављивања годишњег Извештаја о учинку буџетских програма.
Посебна пажња у области реформе јавних финансија је посвећеност унапређењу транспарентности буџета и развоју надзора над буџетом. Ово су кључни елементи добре управе, чему је посвећено више реформских мера у Програму реформе управљања јавним финансијама.
Шта је постигнуто Програмом реформе управљања јавним финансијама?
Kроз досадашње спровођење основних циљева Програма реформе управљања јавним финансијама постигнуто је:
- остварење боље балансираног и одрживог буџета,
- смањење нивоа јавног дуга,
- јачање финансијског управљања и контроле,
- унапређење процеса ревизорске контроле.
Активним спровођењем мера фискалне консолидације и структурних реформи, из Програма реформе УЈФ, јавне финансије и макроекономско окружење постали су стабилни. Истовремено направљена је силазна путања јавног дуга чији је удео у БДП-у опао са високих 71,2 одсто у 2015. години на 52,8 одсто у септембру 2019. године (јавни дуг опсте државе).
Током година фискалне консолидације, Србија је успела да оствари реални раст БДП од 3,3 одсто у 2016. години, 2 одсто у 2017. и 4.4 одсто у 2018. години. Реални раст БДП Србије у трећем кварталу 2019. године износио је 4,8 процента у односу на исти период прошле године.
Kолики је значај спровођења мера из Програма реформе управљања јавним финансијама УЈФ говори и то да су јавне финансије из зоне фискалног дефицита ушле у зону фискалног суфицита, који је у 2017. години остварен у висини од 1,1 одсто БДП-а. Овај тренд је настављен већ трећу годину за редом, тако да Република Србија у првих девет месеци 2019. године бележи суфицит у буџету у износу од 49,9 милијарди динара.
Захваљујући овим реформским мерама, створен је фискални простор који ће до краја 2019. и у 2020. години бити искоришћен за повећање капиталних инвестиција, повећање пензија и повећање плата у јавном сектору, те за смањење пореског оптерећења рада.