Стратегијом развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору Влада Републике Србије спроводи низ реформских мера усмерених на унапређење одговорности руководилаца и запослених у јавном сектору. Такође, овим мерама се управљање јавним средствима обавља у складу са принципима интерне финансијске контроле.

Три стуба контроле у јавном сектору

Низ реформских мера ослања се на три стуба контроле у јавном сектору:

  1. Финансијско управљање и контрола руководству у јавном сектору обезбеђује подршку у испуњавању стратешких и оперативних циљева, уз спровођење оптималне расподеле дужности и одговорности међу запосленима.
  2. Иинтерна ревизија – Србија има Национални сертификат за интерну ревизију и овлашћене интерне ревизоре у јавном сектору. Њихова превасходна функција је да они буду пријатељи у управљању и да помажу да наше институције у јавном сектору функционишу боље.
  3. Централна јединица за хармонизацију, која се налази у оквиру Министарства финансија – представља „центар знања“, јер се у оквиру ње праве методолошке смернице и упутства и обавља образовање руководећих кадрова у јавној управи, као и обучавање ревизора.

Циљ примене интерне ревизије на свим нивоима јавног управљања је да се поред праћења наменског и законског трошења буџетских средстава, пажња усмери и на мерење резултата и боље планирање и управљање буџетским новцем. Сви грађани који плаћају порез имају интерес да знају да ли се њихов новац троши на ефикасан начин, и да ли локалне самоуправе улажу у развој својих заједница.

Интерна финансијска контрола, као мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, помаже и подстиче добро финансијско управљање које почива на темељима економичности, ефективности и ефикасности јавне управе.

Битан фактор ове реформе је ускладити регулативу и праксу са међународним стандардима и принципима као и најбољом праксом Европске уније у области интерне ревизије и контроле. Ова област представља мерило за испуњење преговарачког поглавља 32 – Финансијски надзор, које је отворено 2015. године.

Примена најбоље ЕУ праксе

Министарство финансија Републике Србије је носилац реформе управљања јавним финансијама и посебно фокусирано да ову реформу, усмерену на трошење буџетских средстава, у што краћем временском периоду заврши и спроведе и тиме са једног бирократског начина пословања пређе на модерно управљање јавним финансијама.

Постоји значајна институционална и међународна подршка да се овај процес одговорног поступања са буџетским новцем додатно унапреди и усаврши у складу са међународним стандардима.

Овај концепт је усаглашен са најбољом праксом у Европској унији, а заснован је на међународним принципима и стандардима.

Највеће и најважније институције централног нивоа власти, као и јавних предузећа, чији је оснивач Република Србија, у великој мери своје функцонисање ускладиле су са међународним принципима финансијског управљања и контроле и успоставиле функцију интерне ревизије, али велики посао на овом пољу и даље предстоји.

Интерну ревизију успоставило је 57 јединица локалне самоуправе (75% градова и 20,51% општина) у којима је запослено 96 интерних ревизора. Интерном ревизијом покривено је 92% буџета градова што представља око 2/3 укупног буџета локалних власти.